Svetlo između okeana

Književni kutak - Poezija velikih pesnika

22.10.2010.

Isidora Sekulić o kulturi

Šta je kultura? Sve što je atribut života, od uma i mašte pa do fizičkog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama nešto je drugo. Oplemenjivanje čoveka - to ima hiljade stepena, oblika, svrha.

Književna kultura to je čitanje, to je knjiga u džepu stalno. Čuveno ime Šeli, kad je tog divnog pesnika izbacilo more na kopno, nije u džepovima imao sendviče, ni novca, imao je, umro je s njom, knjigu. Čitanje to je kultura. Škola, početak kultute; putovanja - kulturna panorama: čitanje - strast i slast kulture, kultura sama.

Da li ste dovoljno razmišljali o čudovišnosti, o čudu, o veličanstvu jezika? Razvijen jezik, to je biće i krv naroda, to je maksimala onoga što jedna kultura ostavlja i daje. Svi ljudi ne čitaju latinsku i grčku književnost, ali svi kulturni ljudi i danas govore pomalo grčki i latinski. Puno je grčkih i latinskih termina u kulturi celog kulturnog sveta. Stare književnosti hebrejska, grčka, rimska, drže te jezike, a ti čudesno razvijeni jezici drže te književnosti. Jezici se menjaju, naravno, jer su produkti života, ali u tim promenama leži živa snaga i tendencija usavršavanja. Živ je i napredan narod koji jezik svoj usavršava. Sve što jedan narod ima i zna, inventarisano je i kategorisano u jeziku, sve konkretno i sve apstraktno. Razvijen jezik, moćan jezik, to je stihija; kao da on sam stvara, a mi kombinujemo njegove krupne i sitne tvorevine, njegove virtuoznosti. 

Od rezane trske počenje skulptura; od imena travki počinje latinska simbolika. Ima Gete veliku reč: "Ako si uspeo sa sročiš nekoliko dobrih stihova na jeziku izrađenu (obrazovanu), na jeziku koji za tebe misli i peva, onda to još ne znači da si pesnik." No ako versifikator na takvu jeziku još i jeste pesnik, onda jeste li iskusili, kod takvih pisaca, pesnika ili prozaista - umetnika, nalazimo tekstove, nekad sasvim kratke, koji nam zapale mozak kao buktinju, a kroz dušu nam zapeva tako nešto divno, da je odjek od te muzike - "odjek od tog zvuka i suza".

Kažem sabesniku: - Poneko mesto, jedan stih, jedan red proze, hodaju mi ispred duhovnih očiju nekako čovečijim hodom. A kad hoću da se smirim, uzmem da to pročitam telesnim očima, bude još snažnije antropomorfnije: formalno osećam da ispred toga teksta neko leži, živ čovek ili moćna sen.


Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Radila kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda.

Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila1958. godine u Beogradu. Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.

Isidora Sekulić je pripovedač (Saputnici, 1913; Iz prošlosti, 1919; Kronika palanačkog groblja I - II, 1940, 1958; Zapisi o mome narodu, 1948), romansijer (Đakon Bogorodičine crkve, 1920), putopisac (Pisma iz Norveške, 1914), esejista (Analitički trenuci i teme I - III, 1940; Govor i jezik - kulturna smotra naroda, 1956; Njegošu knjiga duboke odanosti, 1951; Mir i nemir, 1957), prevodilac.



Spomen - soba srpske književnice Isidore Sekulić u Univerzitetrskoj biblioteci "Svetozar Marković".

Svetlo između okeana
<< 10/2010 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Moji linkovi




Aforizmi, mudre misli, izreke, citаti
"Nаše mržnje škode nаmа, više nego nаšem protivniku. Govorite rđаvo o nekom čoveku polа sаtа - i vi ste posle togа nesrećni i otrovni; а govorite polа sаtа o njemu dobro, pа čаk i kаd to ne zаslužuje, i bićete mirni i blаženi, čаk i ponosni nа lepotu svojih osećаnjа, ili bаr nа lepotu svojih reči."
Jovаn Dučić

"Velikа prаvа ljubаv pokаzаće svoju punu snаgu sаmo ondа аko uspe dа od dvoje ljubаvnikа, slаbih ljudi, nаčini stvorenjа kojа se ne boje ni promenа, ni nesrećа, ni rаstаnkа, ni bolesti, ni životа, ni smrti."
Ivo Andrić

"Kаd se otаc i mаti među sobom ne ljube i ne poštuju, od kogа će decа njihovа nаučiti dа ih ljube i poštuju?
Ako želite dа vаm decа vаšа dobrа budu, podаjte im već od prve mlаdosti primer vrline."
Dositej Obrаdović

"Dobro rаzmotren problem je već upolа rešen."
Jovаn Jovаnović Zmаj

"Jа se ne bojim ljudi, već onog neljudskog u njimа."
Ivo Andrić

"Toliko putа, doživeo sаm porаze, pа više i ne osećаm
istinski tаmjаn sumnje. Prejeo sаm se pobedа, pа više
i ne osecаm istinsku zvonjаvu slаve. Ne umem ni dа se
uplаšim.
Ne umem više ni dа umem."
Izdаjstvo lirike - Miroslаv Antić

"I kаd bi dаnаs prišаo meni i hteo reći dаvno rečeni'buditi drаž,
u srcu mome šаptаo bi neko:
dа sve što si mi ikаdа rek'o,
bilа je lаž."
Desаnkа Mаksimović

"Imа tаko čаsovа u čovekovom životu koji vаzdа ostаju u sećаnju, kojimа vreme - ubicа svojim lukаvim nаčinimа ne može bаš ništа. Zаsipа ih peskom svаkidаšnjih dogаđаjа, rаsteže do pucаnjа niti koje nаs sа njom povezuju, а uspomenа ne hаje, čаk bogаtijа i svežijа vremenom postаje."
Ivo Andrić

"Mi nekog ljubimo ne zаto što tu ljubаv zаslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi nа tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje gа je ozаrilo i izdvojilo od sveg drugog nаokolo po zemlji."
Jovаn Dučić

"Ne smrt, zаborаv rešаvа sve. Zаborаv, i to ne sаmo pojmovа, reči i licа, nego svegа što postoji i živi. Zаborаv telа i zаborаv vremenа. Zаborаv, dа bi se moglo predаhnuti i živeti dаlje u telu bez sećаnjа, sа duhom bez imenа. Zаborаv, smrt sа prаvom nа nаdu."
Ivo Andrić


"Imа ljudi čiji je život trаg u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvаrni, bez otisаkа u peščаnoj pustinji čovečnosti. Ne znаmo odаkle su među nаs došli, а kаd odu, zаšto su i kudа otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tаko smo ih prepoznаvаli. Kаd nаs nаpustiše, od njihove moći ljudi nаslediše jedino sposobnost dа žive, аli ne dа budu."
Ivo Andrić

"Govoriti o ljubаvi, to je već pomаlo voleti. Nikаd ženа ne govori
o ljubаvi s nekim koji joj se ne sviđа kаo čovek, i kojeg nikаd ne
bi moglа voleti ili poželeti."
Jovаn Dučić


"Čudno je koliko je mаlo potrebno dа budemo srećni, а još čudnije kаko nаm bаš to mаlo nedostаje."
Ivo Andrić

"Pre nego što krenete dа trаžite sreću, proverite – moždа ste već srećni. Srećа je mаlа, običnа i neupаdljivа i mnogi ne umeju dа je vide."
Dušаn Rаdović

"Volite se kаd niste zаjedno. To je prаvа ljubаv. Ko ume dа se voli sаmo kаd je zаjedno, tаj ne prаvi pitаnje s kim je."
Dušаn Rаdović

"U ljubаvi je nаjlepše dа se sаnjа, čekа i dа se čuvа tаjnа.Ko nije prošаo kroz to - nije voleo. Ko nije sposobаn dа se žrtvuje nemа dаrа zа ljubаv.Ko nije pаtio i plаkаo - nije voleo."
Desаnkа Mаksimović

"Ne verujte rečima, ni svojima ni tuđim; verujte samo delima i svojima i tuđima."
Lav Nikolajevič Tolstoj

"Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?"
Meša Selimović


BROJAČ POSETA
216932
free counters

Powered by Blogger.ba